Astigmatizam

Astigmatizam je stanje u kojem se zraci svetlosti ne lome na isti način na svakom meridijanu oka. Zbog podele poznajemo dva imaginarna meridijana oka koja se okomito preklapaju. Astigmatizam je reč grčkog porekla, koja znači „bez tačke“.

Tipovi astigmatizma: astigmatizam u kom su dva glavna meridijana  međusobno okomiti, ispravljivi su i nazivaju se normalnim (pravim) astigmatizmom. U većini slučajeva, međutim, najniže i najviše krive meridijana su paralelne, provlače se horizontalno ili vertikalno.

Pravi astigmatizam se može podeliti:

1. Jednostavni astigmatizam, gde jedan fokus pada na retinu. Drugi je ili ispred ili iza mrežnjače, tako da je jedan meridijan ili kratkovidost ili dalekovidost. U zavisnosti od tačke pada drugog fokusa, razlikujemo: jednostavan kratkovidi ili jednostavan dugovidi astigmatizam.

2. U slučaju složenog astigmatizma, nijedna fokusna tačka ne pada na retinu, obe padaju ispred ili iza. Prema tome, refrakcija (prelamanje svetlosti) je kratkovida ili dalekovida, tako da može biti složeni kratkovidi ili složeni dugovidi astigmatizam.

3. Mešovitim astigmatizmom nazivamo stanje kada je jedan fokus ispred retine, a drugi iza nje, pa je prelamanje svetlosti (refrakcija) u jednom meridijanudugovida, a u drugom je kratkovida.

Ako se meridijani najveće i najmanje zakrivljenosti nalaze pod pravim uglom, ali nisu postavljeni vodoravno i vertikalno, takav oblik regularnog astigmatizma naziva se kosi astigmatizam. Kada ose nisu pod pravim uglom, već se ukrštaju koso, optički se sistem još uvek može popraviti sfero-cilindričnom kombinacijom sočiva, a stanje se može nazvati dvostruko kosim astigmatizmom.

Kad se nepravilnosti zakrivljenosti meridijana ne mogu povezati  s nikakvom geometrijskom figurom, stanje se naziva iregularni (nepravilni) astigmatizam. Kod nepravilnog astigmatizma zakrivljenost u različitim meridijanima vrlo je nepravilna. Mali stepen ove greške normalno nastaje zbog građe sočiva, ali je tako malen da se smatra nebitnim. Ova se nepravilnost sočiva ponekad pojačava zbog bolesti. Značajan stepen nepravilnog astigmatizma učestalo se nalazi jedino kod bolesti rožnjače, najčešće zbog nepravilnog zalečenja ozleda usled upale. Ovdje je vidni defekt uzrokovan astigmatizmom pojačan zbog prisutnosti zamućenja rožnjačee, te je svaki pokušaj popravljanja vida često težak ili nemoguć. Neretko se viđa konusna rožnjača (keratoconus) koja je izbočena prema napolje u obliku kupe. Oko postaje kratkovidno i astigmatično. Korekcija vida je ovde teška zbog napredovanja bolesti i stalnih promena optičkog stanja.

Lečenje nepravilnog astigmatizma često je nezadovoljavajuće. Popravak vida uz pomoć naočara često je sasvim malen, ali u nekim slučajevima  zadovoljavajući. Kod keratoconusa i drugih slučajeva sa zamućenjima može pomoći nošenje kontaktnih sočiva. Kad ne pomažu ni naočare ni kontaktna sočiva, može se pokušati hirurškom intervencijom.

Astigmatizam se javlja zajedno sa kratkovidošću ili dalekovidošću, izražava se u jedinici dioptrije, koja pokazuje refraktivnu moć sočiva (sposobnost prelamanja svetlosti). Astigmatizam može biti stabilan, ali se može pogoršati tokom vremena.